poucne price

Svako sebe sam pokaže

Neki dušebrižni domaćin, koji, pretrpevši u poslovanju štetu i zapavši u oskudicu, bi primoran da otpusti jednu od žena u službi. No, njemu se to nije nimalo mililo, ali drugog rešenja nije imao. Ne želeći da se o bilo koju ogreši, on, prethodno dobro porazmislivši, odluči da kušnjom ispita svoje radnice. Tako, povadivši iz vitrine srebrninu, on je donese u kuhinju i reče ženama da je očiste. Zatim se sakri iza pritvorenih vrata i stade osluškivati.

One, budući upoznate sa situacijom u kojoj se njihov gazda našao – ali ne znajući za njegov naum, različito pristupiše poslu.
– Da čistimo srebrninu!? – govorila je prva sa neskrivenim prezirom i drskošću. – Hej, kuća mu se raspada, a on naređuje da mu glancamo suđe za ukras! Koliko sam ga samo puta čistila, već mi se ogadilo. Bolje da ga proda, da budemo svi mirni, ja ponajpre…
– Možda to suđe i jeste luksuz – nadoveza se smireno i bez roptanja druga, sa primesom brige u glasu – ali meni je ono posao donosilo. Ne daj Bože da ga gazda proda! Onda bi mogao da otpusti i mene… Šta bih mu koristila?
Domaćin, čuvši to sve, vrati se u kuhinju i ženu koja roptaše otpusti, a ovu drugu, koja je cenila i poštovala i posao i poslodavca – ostavi u službi.

(Visited 26 times, 5 visits today)