poucne price

Doza ljubavi

‘Ne znam kako da to objasnim..
Pokušala sam više puta.
Mnogo puta…
Većina ne razume…
A većina pita – “Kako to da nikad nisi ljubomorna?”
I uvek odgovorim – “Nisam, ali sam zato jako sebična.”
Jednostavno, ne želim da ga iko gleda. Ne daj Bože, ma ni slučajno, dodirne. Ne želim da se drugima nasmeje.. Drugima pokloni vreme..
Ne pričam samo o drugim devojkama, pričam o bukvalno svima..
Želim ga prokleto samo za sebe.. Stalno za sebe.. Neprekidno.. Iznova, i iznova… Još, i još…
Želim da budemo toliko zajedno da vidim kako mu se boja kose menja.. Kako mu nastaju bore od silnog smejanja sa mnom… Da tačno naučim kad mu oči sijaju kojom bojom… I da uvek sijaju…
Želim da ustajem sa njim.. Ležem sa njim.. Jedem najslađe obroke kad se onako malko umusavi zbog smeškanja..
Želim da dišem sa njim.. Zbog njega… Uz njega…
Želim mesto, ostrvo, planetu, ma dimenziju samo za nas, daleko od svih..
Želim da ni jednom više ne dođe tren kad se pozdravljamo, i žudimo za narednim susretom..
Želim susret koji traje dok god disati i grliti možemo..
Ne, nisam ljubomorna, jer to bi značilo da nisam sigurna u nas, u njega, u sebe..
Ali jesam, zaista sebična.. Sebična i pohlepna po pitanju njega.. Prokleto mu pripadam..
Koliko je to normalno – ne znam..
Znam da ljubav bez doze ludila ne može..
A zbog ovakve ljubavi vredi se i predozirati. ‘

Tekst poslala Taša

(Visited 54 times, 1 visits today)